Goran Gorki

Ja nisam pesnik,
samo sam skitnica,
po ovim utabanim,
beskrajnim drumovima,
Lutalica,
među obroncima,
zaraslih reči,
Između redova,
nespretno gazim,
po klancima
svojih sećanja,
Od tačke
do zareza,
rastežem misli,
Borim se,
sa šaputanjima...

Ja nisam pesnik,
niti ću to ikada biti,
Možda kapetan,
ovog mog malog
čudnog putovanja,
Gledam,
i pamtim,
zapisujem reči,
Popunjavam,
ove prazne
brodske dnevnike,
Crtam mape,
od neba do zvezda,
Pitam,
i tražim odgovore,
među ljudima...

Ja nisam pesnik,
jer ne umem to,
da zadivim druge,
u misao ih dirnem,
i tu i ostanem...
Ponekad,
se zapitam,
zbog čega pišem,
Možda,
zbog sebe,
Možda zbog nje,
Ja nisam pesnik,
samo sam glasnik,
svoje duše..