Ne dam te,

Ne dam dušmanima,
da te lome,
uništavaj,
Prosjakom,
za ljubavlju,
Nesretnim,
da te zovu,
Otkidaju..

Lažnim ljubavima,
srce usporavaju
skrivenim osmesima,
pravi uništavaju,
u iskrivljenoj senci,
da te gubim...

Ne dam te,
Ne dam,
da te diraju,

Moj živote...

...gorki..

 PAMTI ME

I kad sve jednom prođe,
i nekako dođe kraj,
čuvaj me,
tu u srcu,
tu gde sada držiš ruku,
u tom tvom
večnom zagrljaju...

Pamti me po osmehu
onom koji si ti
samo mogla da izvučeš,
I po sjaju u očima,
onim tužnim,
al sa tobom srećnim...

Pamti me po svemu
što smo bez reči,
mogli jedno drugom reći,
jedno drugom objasniti,
uz jutarnju rosu,
kišu suza isplakati,
što nas dan rastavlja...

Pamti me po mirisu,
koji je ostao
na tvojim rukama,
po želji da te
nikada ne izgubim,
da budeš večno voljena...

Pamti me po nebu
i zvezdama,
i onom sazvežđu,
kojem smo mi dali ime,
Ako se ikada rastanemo,
da u nebo pogledamo,
I nas nađemo,
tu pored meseca...

Pamti me,
Ali nikada ne zaboravi,
Ljubav se rađa,
u srcu i očima,
Ljubav živi
u našim dušama,
Ljubav smo ti i ja...

Moja voljena...

...gorki... 

 SANJIVA

Zastanem u tvojim koracima,
u stopama
po prašnjavom putu...
pratim ti senku,
pokušavam,
da te uhvatim za ruku,
da osetim miris tvoje kose,
po mom ishabanom kaputu,
Po mom ostarelom licu,
Na mom umornom srcu...

Osluškujem tišinu,
dah vetra po mom licu,
gledam u praznu daljinu,
nepreglednu visinu,
pratim svaku pticu...
Ne bi li mi dala znak,
Neki putokaz,
na mome putu,
prašnjavom sanjivom,
previše umornom,
za neka nova traganja...

Samo tvoje srce
još jednom da čujem,
ime sa tvojih usana,
kako mi izgovaraš,
bajku koju si pričala,
koju sam ja sanjao,
ulicom tvojih dodira,
vatrom iz naših srca...
Da se ponovo pronađem
u tvojim prelepim očima
...SANJIVA...

...gorki...