SANJIVA

Zastanem u tvojim koracima,
u stopama
po prašnjavom putu...
pratim ti senku,
pokušavam,
da te uhvatim za ruku,
da osetim miris tvoje kose,
po mom ishabanom kaputu,
Po mom ostarelom licu,
Na mom umornom srcu...

Osluškujem tišinu,
dah vetra po mom licu,
gledam u praznu daljinu,
nepreglednu visinu,
pratim svaku pticu...
Ne bi li mi dala znak,
Neki putokaz,
na mome putu,
prašnjavom sanjivom,
previše umornom,
za neka nova traganja...

Samo tvoje srce
još jednom da čujem,
ime sa tvojih usana,
kako mi izgovaraš,
bajku koju si pričala,
koju sam ja sanjao,
ulicom tvojih dodira,
vatrom iz naših srca...
Da se ponovo pronađem
u tvojim prelepim očima
...SANJIVA...

...gorki...