NOĆAS...

Noćas sam hteo,
da ti budem senka,
tiha i prozirna,
da me ne vidiš,
ali da me čuješ,
kako te dozivam...

Noćas sam hteo ,
da ti budem svetlost,
obojena duginim bojama,
da me vidiš,
tu pred očima,
i da me želiš ,
u ovim noćima...

Noćas sam hteo,
i da ti budem princ,
iz najlepših bajki,
da moju ljubav,
tebi pružim,
da se nama ostvari...

Noćas sam hteo,
da ti budem jastuk,
da svoje prelepo lice,
na mene postaviš,
svoju kosu ,
po meni raspeš,
trepavicama ,
da me raznežiš...

Noćas sam hteo ,
da ti budem i san,
najlepši,
koji si mogla,
da sanjaš,
Ujutru,
kada se probudiš,
da ti se i ostvari,
moja večnosti...

...gorki..

PRAVIĆU SE

Praviću se,
Da ne postojim,
Dok me skrivaš,
Iza šarenih oblaka,
Od pogleda drugih,
Znatiželjnih ptica...

Praviću se,
Da sam kameni kip,
Jos jedna
oronula statua,
U tom velikom
parku sećanja...

Praviću se,
Da sam nevidljiv,
I ni daha neću ispustiti,
Čak ni senka moja,
Neće postojati...
Ni ti me više
Nećes videti...

I praviću se,
Da te ne volim...

...gorki..

 

 Jos poznajem korak tvoj,

Zvuk neznih bosih nogu,
I suskanje peska ispod stopala,
Kada te penusavi talasi,
U zagrljaju tisine prihvate,
I oko nogu vencice naprave,
Kao okove sa mojom sudbinom...

Jos poznajem miris tvoj ,
Prelepi , nezni , zanosni,
Kada te vetar svojim dahom ,
Celu, tako nestvarnu, opkoli,
I oko tebe obruc moje ceznje,
U zanosu ljubavi napravi...

I pred mene donese,
Slatke, sanjive , snove,
Da me opet podseti,
Da me ponovo prevari,
Da si blizu...

Da li se to ljubav zove...

...gorki...

 ..gorki...

Traže se reči,

koje sam tebi namenio,

Tebi posvetio,

koje sam zapisivao,

gde god sam stigao,

Al' koje sam izgubio,

dok sam tebe čekao...

Traže se pesme,

koje sam za tebe pisao,

dok sam se šetao

našim mislima,

našim sećanjima,

Starim stazama,

odbeglim snovima...

Traži se osmeh,

koji je bio samo tvoj,

Onaj srećni koji sam čuvao

u unutrašnjem dzepu kaputa,

na našoj zajedničkoj slici,

Izbledeloj , jedinoj...

A koji sam izgubio,

dok sam na tebe mislio...

Eto,

nemam reči,

nemam pesme,

nemam ni taj osmeh,

A nemam ni tebe...

Sve sam izgubio,

samo tužni pogled,

koji se stvorio na mom licu,

sa posvetom na tebe...

Samo to mi ostalo,

Sve sam izgubio...

Molim poštenog nalazača,

da mi vrati moje uspomene...

da ne bih zaboravio...

Tebe...

 Morao sam poći,

što dalje od ovih zidina,

porušenih ,

povađenih cigala,

posvađanih vetrova

samo kameni stubovi,

ostali gordo da stoje,

prkose mome bolu,

donose očaj,

prkose nama oboje...

A dve kule ,

ljubavi i sreće,

na zgarištu,

srušene, zapaljena.

crni spomenici,

jedne ljubavi,

pod pepelom snova,

sahranjene...

Morao sam poći,

I sve ostaviti,

sve izgubljene borbe,

zakopati,

sve pobede baciti,

bol i ljutnju,

u sebe strpati,

gorčinu u čuturu sipati,

I bosim nogama krenuti dalje...

Jer ovde,

ovde nema više mesta

ni snovima,

ni čežnjama,

ni uzaludnim čekanjima,

ni praznim vapajima,

za nečim ,

što se neće desiti,

Izgubljena pitanja,

zaboravljeni odgovori,

Sve moje želje,

u jedan beg stvorene...

Morao sam poći,

što dalje odavde,

jer nema nas više...

Jer ja sam kralj,

izgubljenih snova,

kralj bez kraljice,

Pitanje,

bez odgovora...

...gorki...

  Pronađoh sebe,

Među zgužvanim oblacima,
Na toj nekoj visini,
Ovog neravnopravno
Raspoređenog neba,
U razdeljku od tvojih misli,
U toj malenoj kapljici
Što ti niz obraz klizi,
Što ti tugu mami...

Pronađoh tebe,
U tom tvom beskonačnom,
Vrtoglavom prostoru,
Oivičena sudbinom,
Bez volje,
Bez srama da plačeš,
U toj lokvi od suza,
Šmrcavu,rumenih obraza...

Pronađosmo,
Nešto zajedničko,
Nešto naše,
Bol i žalost,
Tugu i suze,
I spojismo se u jedno,
Nedadosmo da nam drugi
I to uzme...

To je naše,
Samo tvoje i moje,
Naša mala plakanja,
Zajednička jaukanja,
Izgriženih usana,
Bol pretočena u priču,
U priči bez kraja...

Pronadjosmo,
Naša šaputanja ,
Suzama...

...gorki

  Po postelji rasuta sećanja,

onih lepih ,prolećnih, dana,
koje si samo meni , nudila,
onih ljubavnih pisama,
koje si samo meni slala,
hiljade dodira naših,
rasutih po postelji...
Ljubavi...

Prelepa, a prazna,
prevelika za mene samog,
a premala za moja osećanja,
moja sećanja...
Kako je to lepo bilo,
kao da je to Božija kazna,
nad mojom sudbinom...

Raspem latice mirisnih ruža,
zapalim one naše sveće,
Kleknem pred uznožje,
pred svako povečerje...
ruku u ruke stavim,
glavu na njih naslonim,
i pomislim , i pomolim se ,
ZA NAS...

Po postelji rasuta sećanja,
onih lepih trenutaka,
naših izgubljenih snova,
naših ne dovršenih dela,
ljubavi jedne izgubljene,
ljubavi jedne ne završene,
zauvek u sećanju ostavljene...

...gorki

 Samo jedan dan,

za tako divno biće,
Bezbrižna,
i puna nadanja,
u svom svetu želja,
polako se gubila,
jedna usamljena,
devojčica,
jedan usnuli leptir,
na polju od latica...

A tek,
što je progledao,
i svoje boje dobio,
svoja krila rasuo,
niz polje snova,
shvatio svoje želje,
saznao da zna da voli,
a samo jedan,
jedan dan mu predstoji...

To kratko vreme,
da pokaže , da dokaže,
da želi i hoće da voli,
da svoju ljubav,
hoće nekome,
da pokloni...
Taj dan,
samo jedan...
Zauvek slobodan...

A kada padne noć,
i spusti se tama na polja,
znaće da li je uzalud,
tražila , zvala,
uzalud dala,
onaj veliki komad ljubavi,
koji je u sebi čuvala,
i zauvek zaspala...

Samo jedan dan,
za tako divno biće,
za sve one usnule snove,
za tili čas,
pretvoriće je,
u večnosti ljubavi...
Zapisane...

...gorki...