Po postelji rasuta sećanja,

onih lepih ,prolećnih, dana,
koje si samo meni , nudila,
onih ljubavnih pisama,
koje si samo meni slala,
hiljade dodira naših,
rasutih po postelji...
Ljubavi...

Prelepa, a prazna,
prevelika za mene samog,
a premala za moja osećanja,
moja sećanja...
Kako je to lepo bilo,
kao da je to Božija kazna,
nad mojom sudbinom...

Raspem latice mirisnih ruža,
zapalim one naše sveće,
Kleknem pred uznožje,
pred svako povečerje...
ruku u ruke stavim,
glavu na njih naslonim,
i pomislim , i pomolim se ,
ZA NAS...

Po postelji rasuta sećanja,
onih lepih trenutaka,
naših izgubljenih snova,
naših ne dovršenih dela,
ljubavi jedne izgubljene,
ljubavi jedne ne završene,
zauvek u sećanju ostavljene...

...gorki