Samo jedan dan,

za tako divno biće,
Bezbrižna,
i puna nadanja,
u svom svetu želja,
polako se gubila,
jedna usamljena,
devojčica,
jedan usnuli leptir,
na polju od latica...

A tek,
što je progledao,
i svoje boje dobio,
svoja krila rasuo,
niz polje snova,
shvatio svoje želje,
saznao da zna da voli,
a samo jedan,
jedan dan mu predstoji...

To kratko vreme,
da pokaže , da dokaže,
da želi i hoće da voli,
da svoju ljubav,
hoće nekome,
da pokloni...
Taj dan,
samo jedan...
Zauvek slobodan...

A kada padne noć,
i spusti se tama na polja,
znaće da li je uzalud,
tražila , zvala,
uzalud dala,
onaj veliki komad ljubavi,
koji je u sebi čuvala,
i zauvek zaspala...

Samo jedan dan,
za tako divno biće,
za sve one usnule snove,
za tili čas,
pretvoriće je,
u večnosti ljubavi...
Zapisane...

...gorki...