Nekada,

si u meni,
tražila svoje snove,
Otkrivala me,
da bi me gledala,
i grejala svojim
toplim zagrljajem,
Čoveka,
koga si volela,
Više od drugih,
više od svega...

Nekada...

nam reči
nisu bile potrebne,
Ni lepe ni ružne,
Znala si moju suzu,
u oko da vratiš,
Da me otrgneš
od tuge,
i na noge
da staviš,
Kada me svi zaborave,
tu si bila ti...

Nekada...

i sve što smo želeli,
bilo je dovoljno
da nas nahrani,
Zadovolji,
zajedničke misli,
Obećanja koja
smo očima obećavali,
srcem smo ispunjavali...

Nekada...

ljubav nije znala
za smrti,
uz kolevku
smo zajedno plakali,
u zagrljaju
čežnju utapali,
Nije bila sramota
voleti,
Onoga što nikog
i ništa nema...

Nekada...

...gorki..