Zagrliš me,

i nestaneš
sa prvim svitanjem,
Pozdraviš se
sa onom noćnom dozom,
ljubavne stihije,
i ostaviš me,
u zagrljaju tišine...
Oivičen
oblakom dima,
bez pića,
sa istinom,
Protkanom tvojim
užurbanim korakom,
daljinom...
I senkom
izgubljenom,
u mojim očima...

Još jedna
odrađena treća smena,
dnevnica u otiscima karmina,
i prepunoj pepeljari,
bez žara,
bez osmeha
na mojim usnama,
Utkana ponoć
u mojim jutrima...
Priča se nastavlja,
bez kraja...
Još jedna noć
podeljena na pola,
sa rečju,
koju sam ti hteo reći,
zaustavljena
na mojim usnama...

...gorki.