NOĆAS MI SE LJUBE USNE TVOJE

Noćas mi se ljube usne tvoje,
i sve miriše tragom sećanja,
noćas samo za nas dvoje,
upregnuta je nebeska kočija,
Sa dva pegaza,
divlja,neukroćena,
Strašću za neistraženim nebom,
zauvek vođena...

Noćas sve je moje tvoje,
i nemoj da pričaš,
Zamaraš te medne usne svoje,
Lagano ih spusti, poljubi me,
pa neka misli se roje,
uzdasi da se ne broje,
Samo nebeska kočija,
tragom snova,
Dva pegaza sa mesečevom grivom,
našom strašću gonjena...

Noćas mi se ljube usne tvoje,
crvenije od višanja,
vrelije od lave,
Pa neka nebo gori,
užarenim plamenom strasti,
i do jutra neću prestati da ih ljubim,
neću prestati da ih sanjam,
sve dok se ne probudim,
sa crvenilom tvojim,
na mojim usnama...

Noćas mi se ljube usne tvoje...

...Goran gorki..