Da li su

to snovi krivi,
što umem,
svaku noc,
da te nadem,
svaki tvoj uzdah
da cujem,
iza odškrinutih vrata,
moje cežnje,
rasute po jastuku,
oživljene u meni...

Što umem da te mazim
tako ne stvarnu,
Prstima lice
da ti vajam,
iscrtavam mesecinu,
po obodu
naših secanja...
I srce ti kradem,
šapatom vetra,
i usnama
nanosim želje,
po usnulom telu...

Ili je to samo
Tajna veština,
Mene i mojih snova,
što umem svaku noc
da te nadem,
da te zamišljam,
i u snovima
da te imam...
Nestvarna,
Ljubavi Moja...

...gorki..