Ponoć,

lagano otkucava
ova noć bez zvezda,
A noć je prostrana,
duga i hladna,
I nikako da se naviknem
na ovo sivilo,
Na hladne zidove
ovog zaboravljenog grada...

I mirisi prošlosti,
pomešani u ovoj
noćnoj izmaglici,
Među ovim čudnim
drvoredom sanjanih snova,
Ni ptice više ne lete,
ni ruke ne mogu da dohvate,
Mesec,
izbledeo od sećanja...

Slaba ulična svetlost,
i prazni trotoari,
ivičnjaci obojeni tugom,
I niko u susret da ti naiđe,
lagano da ti priđe
Počasti osmehom,
ugreje pogledom,
Dozove,
bilo kojim imenom...

A vetar se oholo
ušetao u moje misli,
U one još nespremne priče,
i nezavršena dela,
Cepa, kida i raznosi,
Nenapisane stranice,
jedne izgubljene knjige,
Odlutale,
ljubavne poezije...

...gorki...