Jedan tvoj dodir,

izazvao je lavinu,
emocija,
pregršt želja,
dugo snivanih,
predugo sanjanih,
na obroncima sećanja...

Jedan tvoj pogled,
ona iskra u očima,
probudila je vatru,
u grudima...
zaboravljeni osećaj,
u noćima,
usnule snove,
u beskonačnosti vremena...

Bio je dovoljan,
samo jedan dodir,
slučajni...
onako ovalš,
u prolazu...
Jedan pogled,
neizbežni...
zastao u očima,
bez reči,
samo smo čitali,
između redova,
snova i želja,
večno urezanih,
u sećanju,
da se ne zaboravi...

Dva stranca,
u bespuću vremena,
Životom sputani,
na snovima ostali...

...gorki...