KORACI UCRTANI

Često dolutam...
samo se pojavim,
tu iza ugla
od beskraja,
Zakoračim tamnim hodnikom,
onim velikim prostorom,
Otpozdravim
sanjivim zavesama...

Lepršavim,
providnim,
čipkastim,
kao na njenim haljinama,
Ružičasti obrisi,
tako poznatih oblika,
Vape, uzdišu,zovu,
na ples sa senkama...

Ponoćna sinfonija,
od rastzane tišine,
Zvuci naivnih oblaka
hor nemih ptica,
bez glasa,
bez srama...

I koraci,
već ucrtani,
u kamene obloge,
Popločane hodnike
sa pukotinama od tuge,
I ruke,
u stavu zagrljaja,
Razgrću zavese...

A prozori,
širom otvoreni,
Noć je sjajna,
daleke zvezde prkose,
Čudne ravnice uhvaćene,
u okvire željne ljubavi,
u naivne poglede,
presanjane,
užegle,
a tako poznate...

Još jedna noć,
razočaranja...

...gorki..