MOŽDA NISAM UMEO

Možda nisam umeo
da stojim na zvezdama,
jer su one meni
uvek nekako čudno
izmicale pod nogama...

Ali sam umeo
da jašem oblake,
Da zauzdam vetrove,
i sanjarim budan,
Samo o jednoj ženi...

Možda nisam umeo,
da pratim pogledom,
zvezde padalice,
i poželim pravu želju,
I ispod duge
ćup da nađem...

Ali sam umeo,
da dugo gledam
u prazne prostore,
Neme daljine,
daleke pučine,
Tvojih senki...

A možda nisam umeo,
da te želim,
Onako ludo, divljački,
Kako si Ti zamišljala,
sa svom tom tvojom slobodom,
sa mojim izgubljenim snovima...

Ali sam umeo,
beskrajno da te čekam,
I da se divim tvojim očima,
Tvojim lažljivim usnama,
i praznim rečima,
doslikavanim pokretima,
malenih, veštih prstiju,
Bez burme...
Bez kajanja...

Možda nisam umeo
da stojim na zvezdama,
jer su one meni
uvek nekako čudno
izmicale pod nogama...
Ali sam umeo
da te VOLIM,
Kao nikoga pre,
Bez laži,
Bez predaje...

...gorki...