NATERAŠE ME

Da,
nateraše me,
svojim mutnim očima,
prljavim usnama,
uzdasima,
sa nakićenih grudi,
ali bez duše,
Sa šminkom
od razvodnjenih suza,
pokušavale su prevare,
Da me namame,
da me opiju,
bez pića,
krčmara
bez svoje krčme,
I imenima,
koja nisu njihova,
dozivao sam,
pogrešne,
tuđe...
Nateraše me,
na bune i pobune,
srca i duše,
Na sitost gladi,
usta puna praznine,
Na poglede,
kao kroz kaleidoskope,
blizu i šarene,
a tako daleke,
i sive,
Samoubistvo uspomena
oholo iz prikrajka,
da moram da gledam,
bez poveza,
svoje streljanje,
Da zaboravim
tek rođene,
u mojim očima,
Možda prave izbore,
svojatanje
sopstvenih misli,
otuđenosti od prošlosti,
Da zagubim,
svoje tragove...
Nateraše me,
u sebe,
svojim bednim osećanjima,
nevidljivim praštanjima,
onog što nisam ja,
Izbrisanim sećanjima
na sve ono
što njima pripada,
Da slepo
ne verujem onima,
namerno zalutalim,
pod mojim,
i na mojim,
porušenim mostovima,
Od prosjaka
su pravili gospodina,
a od gospodina,
zamišljenog,
neljubljenog ljubavnika,
Izdajnika,
zastalog,
između dva stiha...
Da...
želele su samo
u moje pesme...
Da ,
naterale su me,
da malo drugačije
pišem,
O ljubavi,
o njima...
...Goran gorki..