OTIŠAO SAM

Otišao sam,
a nisi primetila
da jesam,
iščezao
poput noći,
dok se pred
kraljicom jutra
pokorno sklanja,
I ni tračka nade
od mog crnila
pred tvojom svetlošću,
u ovom novom danu
što se bez mene
stvara...

Otišao sam,
i kao da nisam
ni postojao,
živeo,
tu u bespuću
od žute ilovače
i ljubičastih snova,
Onaj naš život
satkan,
u nemom ćutanju,
praznim pogledima,
očekivanju
surovog dodira,
kao da nisi bila
moja...

Otišao sam,
i nisam se okrenuo,
onaj razlog
samoće u dvoje
poneo sam sa sobom,
onaj prazni kofer
prepun nade,
zakopao sam odmah
iza kapije,
zakoračivši
još dublje u sebe,
stepenicu niže
od dna,
U podrumima
moje duše,
u šaputanjima plakanja...

Otišao sam,
a nisi primetila
da jesam,
nestao,
odustao
od molitvi,
odustao od sna,
Otišao
na put
bez povratka,
u očekivanju
tuđih sudbina,
Tamo,
tamo gde me
nema...

...gorki...