POSLEDNJA PREDSTAVA ZA TEBE

Tvoji saučesnici,
moje pogane misli,
i moj odgovor,
predugoj tišini,
Kao nekakav
usamljeni mornar,
u praznoj krčmi,
sa praznom čašom,
u praznoj duši,
Moje ruke,
igraju poslednju predstavu,
za tebe...

I taj zamišljeni ples,
sa prstima,
po drvenoj ploči stola,
oko prepune pepeljare,
i lokve od piva,
Nije niko primetio,
niko nije stigao
toliko do dna,
do poslednjeg stola,
u uglu,
gde se ova
usamljena predstava ,
odigrava...

Pantomima,
u kolutovima dima,
Crno odelo,
i nakrivljeni šešir,
u očaju,
Ples u belim rukavicama,
bez partnerke,
bez muzike,
Sa tišinom,
u sećanju,
I bakšiš,
pospanom krčmaru,
u užurbanim koracima,
Ne dočekah,
ni aplauz...

I krenuću usamljenim,
pustim ulicama,
tamnom stranom
predgrađa iz mojih snova,
Ulice sa nacrtanim vratima,
po zidovima,
izbledelih cigala,
Okićenim prljavim,
pogašenim lampionima,
Razapetih
između dva okvira
polupanih prozora,
jer niko ne živi,
jer niko ne stanuje,
Tako daleko,
od tebe,
od mene...

Dva prokleta,
daleka saputnika,
udaljeni odavno...

Ovo nije ispovest
starog ratnika,
u zadimljenim krčmama,
da sve oko sebe zadivi,
i ovako nikog nema,
Ovo nije molitva,
Bogovima,
koji me nikada nisu
saslušali,
Ovo nije put,
kojim bi trebali
drugi da idu,
Put sa hiljadu
raskršća,
Ovo su bolna sećanja,
preplitana
sa sudbinom,
Ljubavnika u pokušaju,
da te zadivi,
Poslednji put osvoji,
Nedodirljivu pomračinu
pred mojim očima,
Plesom posustalih godina,
koje ni za ime ne pitaju,
Istino pregažena...

...Goran gorki..