REKLA SI

Rekla si javićeš se,
treba ti malo vremena,
malo samoće i lutanja.

Ne znam,
možda te nisam shvatio,
tvoje misli čitao,
a možda me tvoje srce,
zbog toga ostavilo.

Rekla si javićeš se,
i treba ti malo vremena,
a otišla si pred zimu,
tu pre par godina.

A evo , još jedna zima dođe,
još jedna godina prođe,
a još trošim ljubav na tebe,
očekujući da mi se vratiš.

Rekla si javićeš se,
i ne javljaš se ,
a nema ti ni traga ni glasa,
već toliko godina.

A evo, sneg je opet,
opet mi tugu donosi,
podseća me na tebe,
tvoje reči,
i nemir donosi.

Rekla si javićeš se,
i još te nema,
možda si zaboravila,
na mene,
na moje misli,dela.

A možda,
ni ti više ne postojiš,
kao ni ja,
možda si, i ti ,
sa jeseni nestala,
i sa belim snegom prestala,
da želiš i misliš o meni.

Rekla si javićeš se,
da se gušiš, daviš,
da ti smetam,
i u snu , i na javi.

Ne znam,
zašto te još čekam,
Možda ,
zato što te volim,
A možda,
zato što si mi daleka.

Rekla si javićeš se,
i verujem u to,
a možda si otišla,
put neba beskrajnog.

Leći ću i ja,
na ovaj pokrov beli,
leći ću,
pa neka i mene zatrpa,
lagano pokrije,
ovaj snežno beli sneg,
i neka,
moje želje , misli...
nestanu zauvek...

Javiću se ja tebi...

...gorki.