SETI SE

Seti se...
kada sve prođe,
sva uluda čekanja,
na ivici snova i ludila,
Sve one gorke čežnje,
zarobljene u košmarima...

Seti se,
kako je sanjati svaku noć,
isti nedosanjani san,
kako je šetati ivicom ponora,
na korak od slobode,
na stopu od stvarnosti,
za sva ona čekanja...

Sećanja me,
živog zakopavaju,
u grobnicu snova,
U zalutale odnose
sa zvezdama,
u neme priče
sa mesecom,
i još duža čekanja...

Osuđen na ljubav,
da te volim...
A sam...
Seti se,
kako smo se
voleli nekada...
Ubijaju me,
tvoja nedostajanja...

Još uvek te čekam,
na ivici ponora,
gde si me ostavila...
Seti se...
Još sam tamo,
usamljen...
U mislima,
u sećanjima...

Seti se...

...gorki...