TEBI

Tebi,
koja se rađaš
među pesmama,
Svaka nova reč
je kao šaputanja,
Neznana,
a tako znana,
Dodir ove čežnje
među mojim prstima
ne želi da bude
deo zaborava...

Tebi,
koju osećam,
koja se budiš
među snovima,
Dok mi kradeš
nespremne misli,
zaključavaš me
u neizvesni
svet nadanja,
U ćutanja,
zagrljena tišinom...

Tebi,
koja stanuješ
u mojim tužnim očima,
dišeš mojim plućima,
zaspiš
na mojim usnama,
udišeš isti vazduh
kao i ja,
Upravljaš
svim mojim čulima,
U našim suzama
isplakasmo
pola Dunava...

Tebi,
koja izvoljevaš,
kada ćeš da se pojaviš,
u kojoj rimi da zapneš,
da je prevrneš,
izokreneš,
Biraš reči,
kojim bi da se opišeš,
kojim bi da živiš,
koliko bi da te volim,
Kao da ja to
ne znam...

Tebi,
koja se rađaš
među pesmama,
Umeš li Ti
da voliš...

...gorki..