Umem,

da se pojavim iza ponoći,
kad ti odlučiš da sanjaš,
krila da skupim,
pa sletim na tvoj jastuk,
tragajući vešto
za tvojim mislima...

Pa raširim
iznad tebe oblak,
razapnem ga
po stubovima kreveta,
zaštitim te
od ružnih snova,
loših sećanja...

Pa te onako
nežno zagolicam,
sklanjajući ti
pramen kose sa lica,
I zavučem se
u tvoj maleni zagrljaj,
Polako,
da ne bih probudio
prelepi san...

Umem,
da se pojavim iz ponoći,
kad ti odlučiš da sanjaš,
želim da ti se odužim,
za sve one snove,
sanjane o meni,
za ona prelepa
sećanja...

Jer ja sam
tvoj Anđeo,
čuvar tvojih snova,
ona plišana igračka
sa kojom si
noćas zaspala,
Mirna, bezbrižna,
sa osmehom
na usnama...

...gorki...