USAMLJENA

Prazan pogled,
kroz prozor,
na izmaku snova,
sa jutarnjom rosom,
nestajali su oblaci noći,
rađala se nova čežnja,
svu noć gonjena snovima,
uzalud tražena očima,
po sobi sećanja...

Žudnja,
za onim što je volela,
što je suludo želela,
pretvarala se
u jutarnju izmaglicu,
topljena sunčevim zracima,
Kao i njeni snovi,
raspršise u oblacima,
Tuge...
izgubljene radosti,
nestale u prošlosti,
dodirom sećanja...

Jedna Usamljena,
a nekada voljena,
toliko želela,
da je u strasti
sagorela svoje srce,
dušu lagano gušila,
neostvarenim snovima,
neprospavanim noćima,
uzaludno čekajući,
svoga princa...
Usamljena...

...gorki...