ZNALA SI

Znala si,
ko sam ja...
Čovek sa vetrom na nogama,
Da živim na raskršćima,
i da uvek imam neki put,
kojim bih krenuo,
Uvek u noć,
sa svojim zvezdicama,
pre svitanja,
pre zore,
bez pozdrava...

Znala si,
da prkosim životu,
i da sam nevernik,
Da se nikada
ne osvrćem za prošlosti,
i ne odustajem
od budućnost,
Da sam tako oholo sam,
da ne nudim,
da uzimam...

Znala si,
za moje tragove,
u pesku, neizbrisane,
U snegu, nezavejane,
Da imam mesec u očima,
da se hranim sudbinama
neveštih ratnika,
I da mi je žeđ,
tako velika,
neugašena,
za daljinama...

Znala si sve,
a ipak si samnom bila,
Zato, princezo...
nemoj plakati,
Nisi moj svet osvojila,
A ono malo ljubavi
ti ne mogu vratiti,
A ni svoju dati...
Čuvam je...
Jer pravom ljubavlju
se ljubav stvara,
u snove ,
u sećanja pretvara,
A mi ih nismo imali,
samo zamišljali...

Nemoj plakati,
možda je bolje tako,
Jer još niko nije
oluju ukrotio,
vetar zauzdao...
Ispred mene
vrata otvorio,
Iskrenu priču ispričao...
Možda,
možda je bolje tako...

...Goran gorki...