POVRATAK

Zaustaviću točkove,
na već ugaženim stazama,
na blatnjavim drumovima,
ove poznate ravnice,
Pogasiću fenjere
okačene o kočije,
u ovo prelepo svitanje,
Dozivaću sećanje...

Ukrotiću vetar,
koji mi krade
izgubljene dane
bez tebe,
Miris sena,
zarobljen u mojim šakama,
umiću se ponovo
ovom ravnicom
Davno ostavljenom
ali nikada
nezaboravljenom...

Preći ću prag,
jedne starosti,
Mladost je predugo trajala,
lutanja su bila duga,
beskrajno daleka,
za jednog dečaka,
Ostavljen sam
svojoj sudbini,
koja me odavno
odavde odvela,
Tražim te ponovo,
u našoj ravnici,
među rascvetalim trešnjama...

Prognan svojim mislima,
da ću gospodin postati,
pobegao sam od svega,
čemu se sada divim...
Al' uzalud,
tebe i ravnicu
ne zaboravih...
Oprosti,
što ti se vraćam,
Vraćam se detinjstvu,
Ljubavi,
našoj mladosti...

Osmeh,
imam isti,
jednog dečaka,
koji te ludo voli...
Ravnica mi oprostila,
Hoćeš li i Ti...

...gorki...