ČEŽNJO MOJA UMORNA

Rekla si mi,
Podigni oči svoje...

Pa da vidim ,
sve ono što nisam,
smeo da vidim,
nisam smeo da slušam,
Nisam imao snage,
da čujem otkucaje
tvoga srca...
One umile note,
koje su me pogledom
milovale...
One reči ,
koje su mi srce zarobile,
One oči koje nikada ne videh,
a tako ih želeh...
Bar jednom videti,
u oči te pogledati,
i reći...

Čežnjo moja...
umorna...

Koliko još
da te čekam...

Sumornim mislima,
sakrivam želje,
Oblacima tuge,
zaklanjam sunce,
Osmehom plačem,
A jastukom od snova,
stiskam srce...
Da ga ugušim,
prigušim njegove jecaje,
da se ne čuje,
Koliko te želim,
koliko mi nedostaješ...

Čežnjo moja...
umorna...

...gorki...