Ostavljaš pogled

zariven na grudima,
raskopčavaš mi košulju
kao, neveštim očima,
Tražiš mi manu na srcu,
beleg koji si nekada
dobro znala...

Mislima mi rukave cepaš
trgaš po šavovima,
čisto, mirisno,
belo platno,
izgužvano tvojim dodirima,
izbrazdano noktima
po leđima,
Miris tvoj
na mojim reverima...

Probuđena misao,
koju dobro znam,
ljubav u mom zagrljaju,
u tvojim rukama,
Strgana košulja
i neobična plima,
sudar dve struje
u našim morima...

Osećaj ,
da samo tebi pripadam,
Vraćam ti se,
kao nekada,
sklupčan
među našim mislima...
Ostavljeni na pučini,
među dalekim horizontima,
ogoljenih oblika,
šapata vetrova,
bivših ljubavnika...

...gorki...