Prosjačim od jutra
zalogaj vazduha,
utamničen
u uglu sobe,
Jedan bedni
čisti uzdah,
sivilo da prođe...

Mamuran
i umoran
od neprospavane noći,
od reke nemira
koja davi
ovaj novi dan,
Razgrćem zavese,
ne bi li malo sunca,
ušlo u ovaj još
neosvojeni stan...

Druga kafa
uz klavirsku pratnju,
Poznata melodija,
dugo nesvirana,
Prepuna pepeljara
od sinoć,
dopunjuje se
novim guranjem
čemera u sebe...

I ni sam ne znam,
gde se noć završila,
a jutro iskočilo
iza brega,
I šta bih ja danas,
od sudbine da tražim,
Možda smislim,
možda poželim,
dok još ne bude kasno,
Neke nove želje,
za puste snove moje,
ograničene spoznajom,
Da ljubav ovde
više ne stanuje...

...gorki..