GOSPOĐICA

Znao sam da si skitnica,
jer ti je mesec
umesto zenica u očima,
A ogrlica od bisera,
od nestvarnih snova
na grudima,
I prsten od prošlih želja,
na ruci si skrivala,
A predstavljala si se kao
Gospođica...

Znao sam da si tragač,
za izgubljenom srećom,
Pikova dama u kartama,
još jedan jahač noćnih vetrova,
obuzet onom istom sudbinom,
dalekih obala...

Znao sam da si ptica selica,
i da ti krila nisu potkresana,
I da po tabanima imaš ožiljke
dalekih drumova,
koje si vešto skrivala,
u svojim prelepim cipelama,
za šetanje po oblacima...

Znao sam i da postoje mnogi drugi
kojim si sreću obećala,
I da kao leptir šarenih krila,
oblećeš sa cveta na cvet,
Da nemir u tvojoj duši spava,
i da ti je u lutanjima jedini lek...

Mnogo toga o tebi sam znao,
usput se pitao,
Ali jedno nikada nisam saznao,
tvoje pravo ime,
Ono na koje si se sigurno odazivala,
ono pred bogom ti dato,
za mene je ostala tajna...

A ja sam te jednostavno zvao...
Gospođica...

...gorki...