TAKO MI FALI

Tako mi fali,
ono malo,
malo nečega,
što se skriva,
Jedan zanosni pogled,
i jedan
odlutali oblak dima,
u praznoj prostoriji
bez zavesa,
bez cveća,
Tragovi,
ostavljeni namerno,
da ih se neko seća...
Požuteli, posiveli,
usput nabacani,
slika nakrivljena,
mirisni lahori,
Razbacani jastuci
po sofi boje meda,
Preki pogled ustremljeni,
i prećutno odobravanje,
za sve što mi treba...

Tako mi fali,
moja stara sudbina,
i ona očajna šaputanja,
zamišljena scena
bez raskola,
Podela na tvoje
i moje slučajnosti,
Šta je tu istina,
Krivac u meni
ne da mi mira,
osuđujem,
a osuđen,
I plač i smeh
su moja ćutanja,
Lažne nade
koje smo gajili,
mirno smo ispraćali,
propuštali,
sve odlazeće vozove,
Dopustili smo
da nam noć
želje pojede,
i vrag sreću odnese...

Tako mi fali,
ono malo,
malo nečega,
Onog što je u meni,
izraslo i ostalo,
tvoja čarolija,
Bršljan od voljenja,
mahovina u grudima,
vezivanje mislima,
Snovi,
puni šarenih oblaka,
Kao nova trava,
na opustelim livadama,
onako s proleća,
Tako mi fali,
ono malo,
malo ljubavi,
Ona moja,
moja VELIKA SITNICA...

...gorki..