I jednom ,

kada me ne bude,
I nestanem,
Prosutu sa prahom,
mojih snova...
I lagano me raznesu,
vetrovi nevešti,
Dolinom tvojih osmeha,
I pogledom sanjivim,
kada me potražiš,
na tamnom nebu,
obasjanom mesečinom,
Ugledaćeš ,
jednu usamljenu zvezdu,
kako sa strane sama visi,
okačenu o nebeske niti,
I ne pripada
ni jednom sazvežđu,
i nije se priklonila,
ni šarenom mesecu,
Jer znaj,
još uvek sam tvoj...

I kada me ne bude,
svetleću sa osmehom,
samo na tvom nebu,
večito plavom,
Za tebe sam živeo,
i živeću,
I biću i dalje tu,
Sa neba,
tvoju dušu čuvaću...

Anđele moj...

...gorki..