ZABORAVLJAŠ

Zaboravljaš,
moje tragove,
hiljade usnulih želja
koje čekaju da ih poljubiš,
da se probude,
Znakove iscrtane
nadomak tvojih pogleda,
čudno skrivene,
namerno ostavljene
da ih prepoznaš,
prisvojiš,
osvojiš,
Da se setiš,
nekako mene...

Zaboravljaš pisma,
bez markica,
poslata tu, iz blizine,
sa mirisom boli,
i velikim izvinjenjem,
koja ne čitaš,
Cveće ubrano
u jutarnjim satima,
sa rosom,
ostavljeno ispod
tvojih prozora,
Đevrek iz pekare
sa porušenog ćoška
koji si nekada volela...

Zaboravljaš pesme.
tebi pisane,
koje si znala napamet,
Nekako blede
u tebi,
u meni,
u mojim mislima,
Sjaj u očima
jednog dečaka
sa poslednje
autobuske stanice,
pocepane korice
nepročitane knjige,
tebi poklonjene...

Zaboravljaš,
moje tragove,
Hiljade usnulih želja,
koje čekaju da ih poljubiš,
da se probude,
Znakove
samo tebi znane,
zakletvu
na usponu obećanja,
duge zagrljaje,
Nema plakanja
u sred proleća
koje je bilo naše,
Osećanja,
da imamo samo nas,
dugi govor ljubavi,
u tišini jednog...

Zaboravljenog...
Zaboravljaš...

...gorki..