Tražiću,

da me pronađu,
severni vetrovi,
tragovi naših postojanja,
usamljeni u svojoj prošlosti,
u nemilosti vremena,
prerušeni u sećanja,
Da me razapnu,
između zvezda,
između trepavica,
malenih Anđela...

Prkosiću i dalje,
nemim šaputanjem
surove istine,
Skupljenom pomračinom
u mojim očim,
Pregaziću gordo
talog presušenih istina,
ispod ovih
zamišljenih mostova,
neodigranih sudbina...

I puštaću poglede,
kao zmajeve,
da jedre po nebu,
na uzici od misli,
sa hiljadu čvorova,
zavezanih za svaku
neostvarenu želju,
I mesecu prkositi,
što mu zaklanjam svetlost,
Tu pred tobom,
dok si me gledala...

Tražiću da me pronađu,
u tvojim očima...
Dok me još ima,
dok nisi zaspala,
Zaboravila,
Šta sam ti bio Ja...

...gorki...