Ko si sada ti,

neznanko u mojim očima,
zašto mi brišeš suze,
sa hladnih obraza,
dalekim rukama,
staklenim dodirima,
Zaustavljaš reči
na ukočenim usnama,
prizivaš sećanja...

Šta tražiš
u mojim mislima,
na sporednim kolosecima,
zaraslih pruga,
ove noći besane,
Poslednji voz
je odavno otišao,
i nije se vratio,
nema voznog reda,
ni čekaonice...

Zašto se skrivaš,
u senkama,
pripitomljenim,
mojim,
U raštrkanim snovima,
tajnim odajama,
jednog zaboravljenog
dečaka...

Čujem ti srce
kako kuca,
Uzdah ,
koji odzvanja,
kao eho
u mojim ušima,
Osluškujem reč
koju ne izgovaraš,
Tišinu ,
stopljenu sa mojom...

Ko si sada ti,
neznanko
mog srca,
U mojim
neveštim grudima,
zabunu stvaraš,
Oglasi se,
ime mi reci...
Probudi me,
iz sećanja...

...gorki...