Koliko priča
si do sada ispričala?
Koliko osmjeha ukrala
neveštim dečacima?
Koliko lažnih maski
si stavila
i skinula?
Gledala suze
koje nisu tvoje,
igrala igre
lažnih osećaja..
Likovala
nad tuđim porazima,
kockala se
već potrošenim dušama
stvarala oluje
u olujama.

Koliko si davala
crnim senkama,
da te sklone,
zagube,
među mojim stvarima,
Da mi diraju osećanja,
da me iz snova
bude...
Ti,
nevina...

Od anđela,
do đavola,
linija je tanka,
Pogledaj,
još uvek
na zidu visi,
naša zajednička fotografija,
Koliko ih ti imaš,
bez mene,
Posle toliko,
odlazaka i dolazaka,
Imaš li ti,
uspomene,
barem sećanja,
koja ne blede...

Pogledaj,
gde su te senke,
Daleko od nas,
Još želiš
da se vratiš,
da potvrdiš,
moj poraz,
Znaš,
ljubav i nije
tako slepa,
kada je gledaš,
Nezaslijepljenim očima,
Čistog srca...

Pogledaj,
Ljubav ne živi,
samo na fotografijama...

...gorki...