Znaš li da su tragovi,

ovih skrivenih suza,
otrovi za ljubavi...
Probudi me,
iz ovih suludih misli,
iz osećanja izgubljenosti,
Ne daj plamenu ljubavi
da zgasne,
da se slutnjom potopi,
Rasteraj
ovaj dim nemosti,
Tišine je previše,
U stvarnosti,
u sećanju...

Probudi me,

Znaš li da su tragovi,
još uvek živi,
Svaka senka,
na tvoj odlazak liči,
Slike su stvarne,
ni malo umiljate
mojoj duši,
Prostor je premali,
Davim se,
gušim...
U ovom snu,
u ovoj
izgubljenoj noći...

Probudi me,

I obriši hladni znoj
svojim rukama,
Rasteraj ,
tamne oblake,
iz naših prostora,
Iz ove samnice,
sa rešetkama
od slutnje,
izbavi me...
Još večeras...

Probudi me,

I reci...
da me voliš,
Najviše...

...gorki...