TVOJE TIŠINE

Tvoje tišine,
prepuna je soba,
i tvoja odsutnost ,
nema kraja...

Ponekad dolutaš,
u stvarnost,
okreneš se izbezumljeno,
pogledom tražiš,
nevidljive tačke,
po zidovima,
nevidljive misli,
u ogledalu ,
u svojim očima...

Sanjivo i detinjasto,
zanesena sopstvenošću,
prevrćeš po snovima,
prevrćeš po mislima,
po svom malom svetu...

A ja još uvek,
stojim na ulazu,
na kapiji tvoje ljubavi,
i nemo te posmatram,
bespomoćno nudeći,
pomoć,
tvojoj samoći,
tvojoj odsutnosti,
Ruke ti pružam,
ljubav dajem,
osmehujem se ,
ne bi li se i ti osmehnula,
izašla,
iz tog začaranog kruga mrtvila,
i zauvek se meni vratila,
Sa druge strane razuma...

...gorki.