Moj dubok naklon,

kraljice skitnica,
izvini što sam koračao,
za tvojim koracima,
Čeznuo,
za tvojim uzdasima,
mokrim jutrima
pored Sene...

Što sam vireo
iza leđa umetnicima,
dok su te slikali
otimali dušu,
prljavim mislima,
i što sam gađao
ulične lampe,
dok su te druge ruke
uz njih stiskale...

Moj duboki naklon,
jedne dvorske lude,
što pomisli
da te zauvek
mogu imati,
u ovoj mojoj
skromnoj palati,
od ulica
Pariza...

Nedokučivi
ženski stvore,
zar te ljubav
ne može kupiti...

Moj duboki naklon,
Kraljice skitnica,
al i ja sam kralj...
ovih mokrih
usamljenih ulica,
Bez ljubavi,
od nas dvoje...

...gorki...