Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam svoju zamišljenu zvezdu
na njihovo nebo stavio,
da bi i meni nešto sijalo,
Što sam u suprotnom smeru
čivije okretao,
ne bi li moja tambura
raštimovana bila,
I što sam pevao mumlajući,
nemo ,zatvorenih usta,
svaku drugu reč...
Oni to i ovako
ne bi razumeli...
Da sam u žalosti...
svirač bez nota,
pevač bez glasa,
Moja golubica je odletela,
i žice mi pokidala...
Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam svu noć
kroz prozor gledao,
Kao stari dud,
pored puta, usamljen,
granama, pogledom,
razgrtao povečerje,
Tražeći daleku zvezdu,
ordenje za svoje oči,
I što je bandi cigana
jedan noćas falio...
Neka mi ne uzmu za zlo,
što večeras pesma ne teče,
na mojoj vodenici
točak se slomio,
reka presušila,
misli nesamlevene,
Ruke još drhte,
jer sam u žalosti...
Još nema moje zvezde...
Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam izgubljen...
...Goran gorki...
Нема коментара:
Постави коментар